среда, 05. новембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Скучен опус


Скучен опус

у мојим пјесмама је превише самоће
и отужне патетике
и у једном од критичних момената
(а они су код мене почести)
одлучио сам да одем у други свијет
проширим видике

и стојим изгубљен у великом граду
у метежу свеопште распршености
интензивне смјене
дигресије
и немјерљивих бизарности

и стојим као кип
као уклет

нигдје поетике
губим наду
а губим и жељу

на вртешци су умножавања
групни портрети
копије и пресликавања
аутоматизми и заводљива
понављања
реклама преко реклама

уланчавање елемената и фрагмената
лица и фасада

вјештачки механизми у погону
избацују
сатиру
мељу

око мене неартикулисани гласови
до неба крик
грубости
маске
крв

у мојој соби бијах човјек
осамљен и носталгичан
имао сам неки лик
овдје нисам ни црв

ни минимална естетика
али зато авангарда
и неоавангарда
антиумјетност
антиживот
античовјек
антипоет
антибог
и анти
и анти
и само анти

саботажа
рециклажа
мистификација

умјесто свијеће понуђен рог

Мирослав Б. Душанић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: