 |
На столу хрпа разбацаних листова
Убија ме њихова бјелина
Проналазим Твоју поруку
Морам признати не пишем пјесме
Помраченог ума понекад од ријечи
Направим штрик и омчу
И затегнем да стеже
Некада сам тако везивао кравату
Али времена се мијењају
Пропали планови
Са њима и нада у бољи свијет
На сцени су фарисеји
Разни хохштаплери и курве
А шта бих ја и објавио
Нису ми ријечи хибридне
Једноставне су и сасвим неотпорне
На коров и штеточине
Као домаће сорте воћа и поврћа
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар