 |
Није то из досаде
Ако ми се то догоди узмем неке новине
И завалим се у фотељу
Или мало прилегнем
Заокупљени досадом не виде боју неба
Трагове које остављају птице
У прелету
Не разликују лаке од облака тешких
Они гледају у празно и не диве се свијету
Досада не тражи и не испитује дубину и бријег
Не познаје ни ријеч ни слику
Није то никакво вјеровање из религије предачке
Иако имају симболе и понављају се као мантре
Није то ни бијег
Још није откривен тај изум
Да човјек одбаци себе као старе играчке
И једноставно оде и непожељно заувијек затре
И мада не говоре о смањењу пензија
Цијени гријања и надолазећој зими
Нису илузија
У њима је смјештен цијели мој живот
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар