петак, 07. новембар 2014.

Нада Петровић: ДВИЈЕ ПЈЕСМЕ


ЗАО ГЛАС

Не снашо те
Зао глас
На добром путу

Јаукање
Међ голим зидовима
Јектање
Међ туђинима

Не снашло те
Да те не снађе
Оно што си задужио

Дугове оставио
Гладна уста
И празне руке

Разваљене басамке
Урушене диреке
Згажена гнезда ластавица

Не снашле те
Сузе неисплакане
И овај мој осмех
Посред лица

Нада Петровић



ЦРНА ТАЧКА БЕСКРАЈА 

Седим у полутами ...
Гледам у црну тачку на испраној црној јакни...

Суздржавам се да не вриснем,
да не зајаучем,
да не заплачем...

Покушавам да сакупим снаге
да не посустанем,
да не поклекнем,
да не паднем...

Нигде излаза из мрклине...

Питам се куда даље...
И како...

Коме са овим сећањима?

Нада Петровић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: