0

АЗИЛАНТ

Азилант сам
У казамату тражим уточиште
Јер...

Често заборављам имена
И не знам који је дан
Ни година

Време распознајем
По цветним мирисима
И жутим жвакама

Памтим неважне ситнице
Валентиново
Ногу преко ноге
Чоколадне Ferrero куглице

Од живота правим тајну
Не уживам у превеликој срећи
Пребрајам успутне степенице

Бежим од људи
У тамним краватама
И белим аутима

Љубитељ сам вина
Зато га и не пијем
Упорно се од зубара кријем

Понекад сам уплашено дериште
Избегавам снове
Свет ми личи на губилиште

Кад сам сама
Мисли ми се узбуркају
Гласно вриште

Моле за уточиште

Далиборка Киш-Јузбаша


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top