0
Власта Младеновић
Вечерас сам се поново обрадовао...

ДОБРИ ЧОВЈЕК и још уз то ПЈЕСНИК (што баш и не иде увијек заједно, а пожељно је и неопходно као ХЉЕБ НАСУШНИ) ВЛАСТА МЛАДЕНОВИЋ, ми у кратком јављању пише: Драги мој стари пријатељу, Мирославе,

хвала ти што си ме подсетио на наше младе дане и Београд кога више нема. Без обзира на идеологију и нашу младост, то је било сјајно време, време поезије, духа, културе, дисидентства...

Наставићемо да се сећамо, због историје, због очувања нашег духовног идентитета, због будућих који личе на нас. За спас душе. Хвала ти што си се сетио нашег драгог, непоновљивог, легендарног Амбре Марошевића, кога књижевни теоретичари, историчари, антологичари прескачу. Самим тиме, они нису историчари ни антологичари.

Само неколико сати раније, реаговао је још један велики ДОБРИЧИНА и ПЈЕСНИК, СТОЈАН БОГДАНОВИЋ:  Познавао сам Амброзија. Били смо добри пријатељи. 

Моја маленкост није ни књижевни критичар, ни књижевни теоретичар, ни... Понекад запјевушим а најчешће из душе вриснем. Али се често приупитам: Како и Зашто се, и Чијом вољом истиче и слави, само онај који пјесму прави, а не и онај који ју је живио и прославио (или је још увијек живи и слави)...


И ЈА САМ ПЕСНИКОВАО СА АМБРОМ

                 У спомен на Амбру Марошевића,
                 песника-легенду


Млад, песнички занесен,
и ја сам стигао у Београд,
једног дана, у јесен,
све што сам имао била је глад.

Био сам пун наде,
о граде, мој Београде,
а све је у ствари
била магла, кафански дим,
тек сада видим
што се више стари
а сећања навиру на очи.

Сећам се, успомена једино сведочи,
најављујући кафанско књижевно вече,
Амбро ми свечано рече:
"Добро дошао, наручи вино,
да и тебе прославимо."
 
Власта Младеновић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top