0

Породица Цупаревић

       Када је Милош Цупаревић
погледом загрлио кућни праг
супруга Виолета је већ пртила дјецу
       Сузе није крила
а зашто би
       Тешка су времена наступила
за обичног човјека
није било другог лијека
       Лутало се свијетом невољно
живјело скрхано и избјеглички
од данас до сутра
       У ноћ се лакше одлазило
због снова
слободно се снило
ал су зато бриге доносила јутра
       И поред тога није се посустало
није се одустало
није се Косово с Метохијом
заборавило
       А да би се што дуже памтило
и да би га што више душа у срцу
носило
у Цупаревића дому у избјеглиштву
још се дјеце изродило
       Озарена су њихова лица
       Очи пуне сјаја
дом у Шведској постао је оаза завичаја

Мирослав Б. Душанић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top