 |
У сваком си нашем слову, вазљубљени,
у свакој нашој речи, свакој нашој књизи,
у јечму и ражи, у липовој крошњи и изби,
у зденцу и хлебу, на сваком нашем путу и стази,
предстатељу, путеводитељу и ревнитељу наш,
умудри нас, увесели и освести, оче свети,
у тешкој немоћамо тузи, разлучи нас од
разметних и ништавних, снаго наша столетна,
и воздвигни нас Богу коме си нас и заветовао.
Зацели ововековне ране народа свог, извидај
рањено и немо, небесниче, ти који си нас
на небеској уцртао мапи, изведи нас из магле
и тмине и сваке злобе и вражде, нас у чијим
срцима обитаваш засвагда, завештање своје,
стадо Хромог Вука, којег штап твој и десница
твоја кроте. Занемела је земља, на којој светли
твој траг, занемеће и свет, али никада твоје речи
и дела твоја, које нас ближе наговештеној вечности,
свуда где си ходочастио, да би измолио спасење
роду своме, у Антиохији и Тиру, Акри и Атону,
Јерусалиму, Студеници и Жичи, а напосе на Врачару,
у пребелом храму на славу Светосављу.
Радомир Д. Митрић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар