 |
грубост и несклад
истискују драге слике и ријечи
уносе нам зебњу и немир
расплињују видике
и све дјелује пусто и сабласно
сјећаш ли се
некада смо вољели пјесме
читали их и писали
дуго у ноћ шапутали стихове
и треперили
не волим модерну поезију
опчињена сама собом
дигла нос и на нас се не осврће
Мирослав Б. Душанић
 |
1 коментар:
Лепо, Лепо, Лепо!
Постави коментар