уторак, 2. децембар 2014.

Џелалудин Руми: Увијек


Увијек

Нисам љубоморан
на све прије мене.

Дођи са човјеком
на твојим раменима,
дођи са стотину њих у твојој коси,
дођи са хиљаду њих међу твојим грудима и стопалима,
дођи попут ријеке
препуне дављеницима,
која увире у побјешњело море,
вјечне валове, и вријеме!

Све их доведи
тамо гдје те чекам;
увијек ћемо бити сами,
увијек само ти и ја
сами на земљи
да започнемо живот!

Џелалудин Руми


Фотографије: Са Лидијом на Лаби (њем. Elbe) — кришом фотографисала кћерка Матеја

3 коментара:

Веселинка Стојковић је рекао...

Душанићи: Два голуба бела.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Мислим да смо се стварно тако и осјећали пребирући шкољке и каменчиће...

Веселинка Стојковић је рекао...

Срећа. То је срећа.