Diego Valverde Villena |
Та мапа твога срца
коју си ми дала
личи на оне туристичке мапе:
све што је лепо
близу је
и улице су кратке
и руте разговетне.
Али после
растојања не одговарају
има улица које нису убележене
а путеви су вијугави
и замршени.
И већ је касно, јер сам забасао
у град, и нема
повратка.
Твоје очи су упрте у даљину
и више ми нису оријентир.
Изгубио сам се
безнадежно.
Mis ojos y mi boca recorren tu cuerpo como ejército de insectos.
Pierden pie en el mercurio de tu piel, se levantan
vadean hoyuelos persiguen atajos
caen en las trampas móviles que tiendes
clavan banderas de amor y de deseo
en las cotas vencidas
almacenan pedazos de tu calor para pasar el invierno
anegan cada rincón con miles de patas diminutas
pueblan todo con rigor milimétrico
parcelan en hexágonos tu piel de cera
trazan mapas detallados, abren caminos
arman pontones para vencer
el vértigo de tu hermosura.
Conquistan para rendirse,
para postrarse
como bárbaros arrodillados ante la faz del Basileus.
Diego Valverde
Моје очи и усне миле по твом телу као војска мрава.
Оклизну се на живи твоје коже, па се дигну
савладавају удубљења траже пречице
упадају у покретне замке које им постављаш
заривају заставе љубави и жеље
на освојене коте
скупљају мрвице твоје топлоте за зиму
преплављују сваки кутак хиљадама ножица
настањују све са милиметарском тачношћу
парцелишу у шестоугаонике твоју глатку кожу
израђују прецизне мапе, отварају путеве
подижу понтонске мостове како би савладали
вртлоге твоје лепоте.
Освајају како би се предали
како би пали ничице
да се клањају као варвари пред лицем Базилеје.
Дијего Валверде
/Пријевод са шпанског: Гордана Ђирјанић/
Нема коментара:
Постави коментар