0

КОРОВ 

Кад су увенули виногради
Остали смо без сјенки
Био је то један од првих знакова
Да свијет пропада
Имали смо још увијек ливаде
Али брзо их је запосјео коров

Кад су увенули виногради
Престали смо
Да посјећујемо светилишта
Иако смо били велики вјерници
У борби са коровом
За одласке нисмо нашли времена

На почетку смо га успјешно сузбијали
Временом се исцрпили и одустали
Спржило нас сунце
Није било винограда и његовог хлада

Кад смо хтјели поново у цркву
Да се Господу пожалимо и помолимо
Нисмо могли
Свуда око нас је бујао коров

Мирослав Б. Душанић


Александар Марић

1914. РЕКЕ

Не прелазите наше реке
Заведене у књиге староставне
У њиве питоме не залазите
Села не дирајте
Куће од земље и сламе

Не прелазите Дрине, Саве
До Мораве и Ибра
Не ступајте чизмом
Станите пред градовима
Оружје спустите

Не изазивајте крв
Да вам се животи
Не претворе у камење
Планина уз које
Нисте смели да кренете

Станите да ради нас
Не пропаднете и не погинете
За вечну част и поклон
Да због нас грешних
Не изгубите спасење

Јер име вам већ бледи
Брише га наша крв
Круни се ваше царство
И не само ваше
Круне се котрљају

И тону у нашим рекама
Колубарама, дринама

2014.

Александар Марић


Горан Вучковић (рад Виолете Кевро из Костолца)

ОСМОВЕКОВНО БДЕЊЕ БЕЛОГ АНЂЕЛА

Још Владислав језди покрај Пријепоља,
сенке Немањића по Расу вијоре,
док Бели анђео, то је Божја воља,
наткривљује ведре Милешевске зоре.

Из праха се буде јутра осављена
као вечни знамен светог мученика,
а ноћ дуга, мркла, краћа је од трена,
са Врачара сјаје мошти небесника.

Молитву кроз шапат, бескрајну тишину,
квари моја рима што из пера никне
и из уста цвета божур кроз празнину -
да због живе ране још једанпут крикне.

Горан Вучковић

Роман Кисјов

НАТПИС НА КАМЕНУ

На дан Страшног суда
Неустрашив ће стати
пред Судијом само онај
Који је на земљи
са страхом Божјим живео

Роман Кисјов
/Са бугарског превео: Александар Марић/

Постави коментар Blogger

 
Top