0

ЧВОРИШТЕ

Све почиње и завршава у истој тачци
две паралелне праве пресечене тамо негде
на замагљеној површини огледала
и сећања на прошлост будућности
трен пре овога сада
корак ка одразу
и непрепознавање и непризнавање очаја

Продајемо црно испод нокта
највеће благо чувано за ове дане
нема се више снаге нити воље
и не поставља се циљ никуда даље

Пакују се кофери да би се бацили у вртлог
везује чвор на камену скинутог с рамена

Тачка постаје крај бескраја
чвориште жиле куцавице
било које све спорије откуцава

Корачамо тапкајући у месту
загледани у сопствене зенице
мисао постаје ментални напор
овде и сада све настаје
и нестаје у трену спознаје
да умире последња нада

Нада Петровић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top