 |
Све почиње и завршава у истој тачци
две паралелне праве пресечене тамо негде
на замагљеној површини огледала
и сећања на прошлост будућности
трен пре овога сада
корак ка одразу
и непрепознавање и непризнавање очаја
Продајемо црно испод нокта
највеће благо чувано за ове дане
нема се више снаге нити воље
и не поставља се циљ никуда даље
Пакују се кофери да би се бацили у вртлог
везује чвор на камену скинутог с рамена
Тачка постаје крај бескраја
чвориште жиле куцавице
било које све спорије откуцава
Корачамо тапкајући у месту
загледани у сопствене зенице
мисао постаје ментални напор
овде и сада све настаје
и нестаје у трену спознаје
да умире последња нада
Нада Петровић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар