 |
У сивилу сјеверне полулопте
У вјечно влажним пространствима
Гдје царују хладноћа и кише
Осјећам тешке просјачке празнине
И опсједају ме апокалиптичне визије
Видим пламенове, ратове и злочине
Језиве сцене с лешевима, без глава
Без удова, наслагане као цјепанице
И нигдје да одем и нађем уточиште
Сатјеран сам у самог себе, у тишини
Што се око мене гусне и стеже
Смрт је свеприсутна, хладна и гладна
Шаље болест, лови ме, баца мреже
Гризе на дневном свјетлу, једе у тмини
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар