недеља, 18. јануар 2015.

Радмило В. Радовановић: Касно предвечерје


Касно предвечерје

Та кућа у којој си ти рођена
У малом херцеговачком мјесту
Постоји и данас али ти ниси ту
Промијенила си адресу
Сад је нека мала варош у равници
Мени непознат број и друга држава
Ја твоју Итаку можда и видим
Али тај сусрет биће само у пјесми
У некој зори и смирају сунца
Кажеш
Узалуд се надаш и чекаш на нешто
Што је прошло и никад се неће вратити
Све лијепо и ружно ријека је однијела
Пишеш у прошлом писму
Дијеле нас миље загађености
Које се таложе у нашим сјећањима
Нама не требају нове свјетлости
Нове године и кругови
Нису нам потребни ни цвјетни дрвореди
Ни неке лијепе шансоне од Азнавура
Слутимо само обећано небо и Хад
Линије нашега живота повезује само прошлост
Оне ишчезавају и полако нестају
Наш прави живот је далеко
Твоја равнодушност остаје у мом забораву
Стрепња и сјећање на тебе пјевају
У овом сутону и једно
Касно предвечерје

5. 3. 2011.


Радмило В. Радовановић

Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Milan visnjić је рекао...

Odavno,ovako dobru pesmu nisam pročitao.Možda i jesam.Ali sam se jutros prepozno u ovoj....Odlična pesma.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Каткад нам неке пјесме "боље сједну"... Хвала!

Ramiz је рекао...

Izuzetna pjesama, vraća me negdje u moju mladost,ako je čovjek mlad u četrdesetim. Ne znam koliko je i odakle pisac,ali bih volio da je iz okoline Bilece.