 |
Зашто размишљам о пољима
Запаљеним свитањем
Зашто размишљам о мостовима
Који због присуства неба теку плаву
Даљине не дају одговоре
Једино санте доба плове
Плове у недоглед
 |
 |
Једно дрво од стакла путује
А ветар не разбија
Једно дрво постаје метла
Ветрова и путује
А вoда не бистри
Једно дрво постаје сплет
Претњи и за час израсте шума
А руже не падају
Под ударцима разбеснелог ветра
Над завичајем
Једно је дрво постало киша
Милан Ђокић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар