0

Наслућена идила

Потврдити се као савршени нихилист
А ипак се заљубити као највећи идиот
                                           Емил Сиоран


Тек понекад наговијести нешто
Што ме уводи и уплиће у њен живот
Што би се могло протумачити
Као Волим Те
А када се то догоди
Ја занесен зароним у њене ријечи
И не знам куд бих из сопствене коже
Умислим да сам алхемичар
Да познајем сазвјежђа
Сва скровита мјеста гдје станују сјенке
И мистериозни богови
Гдје се чувају људска искуства
И заборављене врлине
Престанем да мислим на ноћне море
На нагомилане страхове
Изобличене ликове из огледала
Који испуњавају простор моје собе
И који ме неријетко муче и прогањају

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top