 |
Онај на сунцу што се греје,
Онај са извора чисту који пије воду,
Онај што у вину радост тражи,
Еј! —
Онај равницом који броди и планином,
с вуковима и јеленима који збори,
Онај који преже коња у сватове,
девојку цвећем који кити,
Онај с прозора путнику што домахује,
Онај — Дуње у плакару који чува.
 |
 |
Боже мој,
Не срдим се ја на Тебе;
Само осећам тугу, тугу, тугу.
Спустим се и на обалу,
Попнем се на планину,
Полетим и у небеса —
Исто.
Туга ме свладава.
Веселинка Стојковић
 |
Нема коментара:
Постави коментар