0

* * *

Стојим сред спокоја на обали реке,
подне одише спарином неком.
Где су, Господе, рајски честари!
Само је један прави дан у ствари
кад природа обгрли нас као оаза
покрај старога знанога газа.
Дно је ту од глибовитог ила,
многа се овде судбина збила,
ту се заглибила не једна нога...
Иза реке - све стог до стога,
видик преда мном ко плаветна зора:
нису л то воде едемског мора.
Нешто ме мами у прохладну воду,
сунце, подне - лета ко сати оду.
Постоји стаза тамо преко брода
којом ће двоструко лакше да се хода.
Тамо се и људи чешће сретну,
пожелиш - постанеш птица у лету.
То ми шапуће река док врлуда,
талас облаке гони, ето чуда.
Што пре у густу воду, одмах сада
код жила где се насукала клада.
Ал где је дно, где муљ, где је глина,
нема газа - ту је одавно дубина.

Сергеј Гловјук

/Промајни квартови (2005.); ISBN: 86-7610-059-0, Препјев с руског: Злата Коцић/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top