0

Побуна крпених лутака

Поотпадала дугмад,
почупани крајеви вунице,
рашивене руке.

А она каже гневно:
Зар очи да ми дугмад буду?

Иглица ћутећи ушива.

Испод пуплинског чела,
изнад брокатних усана,
нема више ничега.

И разлог је заборављен.

Све остало је исто.

На бал ће ићи неке друге лутке.

Гордана Симеуновић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top