 |
Птице више не певају.
Нестале су сирене.
Умазане црном нафтом, угинуле птице
јесу скулптуре, једини споменик
што краси обалу 21. векa.
Глобус је сада тешко болестан.
Људска раса не разликује
веру од жеље,
ни правду од преваре.
Више се ничега не стиди.
У свету царује вера у моћ.
Људи су почели да трче у пропаст.
Мапа њиховог срца толико је велика
да би обмотала глобус, будућност:
мапа би исти час нестала.
Маратонац трчи у пропаст.
Какво сунце гледа на заласку?
Где да баци глобус што
носи под пазухом?
Казуко Шираиши
(Mons Aureus, Смедерево, 29/2010; Превела: Кајоко Јамасаки)
 |
Нема коментара:
Постави коментар