 |
* 27. јули 1832 † 16. новембар 1878 |
Као златне токе крвљу покапане,
Доле пада сунце за гору, за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,
Та најбољи витез паде са бојишта!
У срцу се живот застрашеном таји,
Само ветар хуји... То су уздисаји...
А славуји тихо уз песмицу жале
Не би ли им хладне стене заплакале.-
Немо поток бежи - ко зна куда тежи?
Можда гробу своме - мору 'лађаноме!
Све у мртвом сану мрка поноћ нађе,
Све је изумрло - сад месец изађе!...
Смртно бледа лица горе небу лети...
Погинули витез... ено се посвети!...
1857.
Ђура Јакшић
 |
Нема коментара:
Постави коментар