0

* * *

                            Зинаиди Хипијус

Рођени у године глуве, пусте,
Не памте пређен пут напоран.
Ми – деца страшне епохе руске –
Немамо снаге за заборав.

Стрте године што нас воде
Носе безум, ил наде вести?
Од дана рата, дана слободе –
Крвави одсјај лица жести.

Постоји немост – звона јека
Принуди уста да се склопе.
У срцу, узбуђеном некад,
Судбинска пустош траје опет.

И нека одре наше прожме
Крик лешинара с висом спојен –
А достојнији, боже, боже,
Нек угледају царство твоје!

Александар Блок


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top