Зорица Сентић: Док чекам сутра

Док чекам сутра

широм отворених врата
налакћена на прозор
док чекам сутра
улази у мене мутна магла
киша ромиња
тихо росе слане капи прошлости
сливају се у мене
док тамо негде сунце сија
на прозору
мени је хладно
а још чекам сутра

док чекам сутра
и сунце се рађа
док чекам сутра
прелиставам јуче
данас је дан био дуг
ноћ је већ
на прозору
мени је хладно
а ја још чекам сутра

док чекам сутра
отворених врата
слутим да ми сутра неће доћи
никада
сутра не долази
ваљда због јуче
код мене је увек данас
на прозору
мени је хладно
а ја још чекам сутра

док чекам сутра
на прозору
мени је хладно
код мене је увек зима
од како тебе нема
а ја још увек чекам сутра

код тебе је остало моје пролеће

Зорица Сентић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић