0

Пролеће

Ја сам из улице где се топола чуди, где
даљина дрхти, кућа се боји пада, где
ваздух је плав као свежањ у људи које су
из болнице пустили изненада.
Где је вече празно ко прича прекинута,
коју звезда није довела до краја, пред
којом у чуду многи поглед лута, без
израза, нејасан и без сјаја.

Борис Пастернак


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top