 |
Не узбуђујмо се, останимо сабрани!
јер, преводитељ нема право - узбудити се.
сабрано ћемо пренијети ријечи
са оца на сина, с једног језика на други, на туђе усне
као отац што преноси црте лица
умрлог оца на свога сина
а он сам не личи нити на једнога
тек је посредник
сјетит ћемо се ствари
које смо држали у рукама
и које су нам измакнуле кроз прсте.
Оно што имам у својем посједу и оно што немам, што не посједујем.
Не смијемо се узбуђивати.
позиви и гласови који дозивају
потонули…
утопљени.
или, моја ми најдража
оставила тек пар ријечи прије него је отишла
да их за њу повремено извадим.
И то је све што ћемо икад открити
о стварима које су нам изречене
оним другима, који ће причу наставити
тишина као улазница.
Не смијемо се узбудити.
Јехуда Амихај
 |
Нема коментара:
Постави коментар