0

ПАЛИКУЋА

Буди буктиња, буди муња,
саспи за врат бокал уља
и гурни жишку под кошуљу,
осветли бар своју мрчаву
кад не можеш васељену.

Бољи је тај вишак слепила
и запаљена властита кућа
него клепетуша без језика
и свећа задушна
себи и свом веку.

Кажу, трошиш узалуд
сув барут и бели папир,
коју год ватру подметнеш
неће да плане
и разведри.

Зато су и речи тако тамне
и мутна слика пред очима.

Одавно je y прекиду
пошта с небесима,
знамења више не тумаче
они што болују од безумља.

Кад је сан опсена,
кад је вера празноверје,
када је нада безнађе
а време невреме
и лучева главња гори
- гори а не светли.

Добро је ипак
кад се нађе каква луда
да у мраку запева
и растера страх.

Гојко Ђого


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top