недеља, 08. март 2015.

Валентина Терзић: Жал за песником


Жал за песником

Зашто си дозволио
да ти купе стихове
за шаку славе?
Ти, због кога ми је било лако
да се потуцам по беспућима
незнавених, непризнатих.

Зашто си помислио
да си мали
и зашто ти је тескобно било
да сачекаш, још мало,
да израстемо
с првим маслачцима,
с првим даном
Нове зоре?

Зашто, о зашто
забога
ниси сачувао
нашу плаву крв
од  мастила
само за нас, песнике,
што дрхтимо од стида
и ужаса славе,
истовремено
надајући се
неком Вишњем признању?

Валентина Терзић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: