 |
у част оних који искрно пишу
и не знају поезијом да тргују
Није потребно објашњавати тренутке
да су важни остали би у памћењу
и слили се у ријеку људског постојања*
упркос пепела Везува памти се Помпеја
а ми када описујемо сопствене душе
инсистирамо на њиховом удјелу
приписујући им величине и чаролије
као да само од њих зависи будућност
Хватамо се за сламку спаса
уграђујемо душе у планетарне просторе
у кратере настале послије ерупције
убијеђени да су спасоносне понорнице
и изворне жиле куцавице
без којих не би било овог свијета
Није потребно објашњавати поезију
а ипак организујемо стручне симпозијуме
математички прецизно и срачунато
примјењујемо егзактне методе
сјецкамо је на комаде и препарирамо
као да су у питању историјске ексхумације
или открића нове врсте бубашвабе
Поезија се данас слаже и излаже
изузмемо ли залуђеност и опчињеност
наивних али искрених аматера
у њој нема спонтаности и импровизације
завладала је сајамска атмосфера
са шареним проспектима и триковима
као са скупа професионалних баштована
и узгајивача егзотичног биља
Мирослав Б. Душанић
______________________________________________
* истргнут/(посуђен од Мирослава Тодоровића) и мало измијењен облик
 |
Нема коментара:
Постави коментар