0

Столица*

Стигао ме данас
Осмех,
Хладан као Лед…
и пар Речи
на Брзину срочене.

Осећао сам се
Јадно и Потиштено…

Каквом се то Камену Клањамо,
и каквом Беседнику
Руку Љубимо…
Дозвољавајући да Бајке молују слику,
која ни
У Најгорим Сновима
Место своје немају.

Поклоних се
У знак Предаје,
И 'стрчах на Реку
Образ да Сумијем…

Грло остаде Суво…
Зар тако
Душу да Окаљам…

Но, ипак на срећу,
Свеће успех
Да Упалим.

Јасмин Исак Латић
__________________________________________ 
* Написана и објављена на мој рођендан, ова пјесма ми је изузетно драга. А написао ју је пјесник/блогер, којег живот није штедио... Данас је од свих заборављен и то ми тешко пада.

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top