 |
Сатима стресају прашину
Миришу стара писма
Траже у њима отиске прстију
У сваком нечитком слову
Нејасној мрљи
Изблиједјелој ријечи
Препознају сузу
Онда им буде лакше
И у чврстом убјеђењу
Како тамо свима недостају
Задовољно одлазе у шетњу
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар