0

СРПСКИ ПЕСНИЦИ

Кроз слаба врата упале сумњу:
„Земљо ти си најлепша играчка у мојој соби?!“
Изнутра визују два округла сјаја, архитектуру птица,
боје играчака, богумилске песме...

Памте осећање света, „снег, вешала,
обешењака у ланеној кошуљи“,
самотни глас у заједничкој успомени –
глад нових путовања.

Властитих слова се не могу надостити
Или ће реч укротити песника –
Гладан вук осећа крв издалека!

Небојша Ђорђевић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top