 |
Оловко бесконачна
ти расходани чину
мислоједице присутна
у кућама трговаца
потписиват ћеш слике
и пресуде заборављене
Мада су руке посестриле
и тебе и очи савезник си
мравима у глави, кад
наносе ударце рукама
спремним за окове
О ти музичарко тачака
раздвојнице свјетова
што додирујеш мозак
И трујеш ме срцем
и моћним притиском
на облик прстију
Када ме отрујеш
послије мене на простору
идеалном поклопцу очију
израсти ће ријечи
и ликовати ходом сјена
по кутовима срца нечистих
Амбро Марошевић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар