Зоран Матић Мазос: Пјесме / Афоризми / Карикатуре

* 22. фебруар 1960 † 17. јуни 2010

МИСАО

Одлазите
Из моје главе
Ставићу вас
На хартију
Зид
Салвету
На тоалет папир
Исписаћу вас
Да не живите
Где вам место
Више није
Избацујем вас
У нереду
Збрци
Не бих ли вас
Уобличио
Створио
Са мало мастила
На хартију
Тихо долази
Жена мојих снова
Ко си ти
Желим да те питам
Док на обали стојиш
Ветар ти мрси косу
Да ли је то туга
Што у очима ти читам
Лепото мисли
Љубави моје достојна
У даљину гледаш
Птице
Облаке
Празнину
Шта је живот
Одлазиш
Из моје главе
На бели папир
Окренула се ниси
Ти си само
Мисао.

ЖИВОТ

Сазнао сам све
Што нико не може
Чак ни замислити
Одмерио пуно пута
Живот што тежине нема
Могу да умрем
Осмехујући се
Замислите
Последњих пар минута
Сами у вртлогу
У овој песми
Ништа немате
Осим судбине
Седите на прагу
Мајчине утробе
Заувек напољу
Убијате време
И обрнуто
Сећам се тебе
Процветалих ноћи
Кад све будно
Морало је бити
Убрао сам букет оргазама
Што у твојој башти изникли су.

Колико мајмуна на власти
толико и банана држава на Балкану.

* * *
Тамо где смо ми кренули много их је стигло!
Додуше нико се није вратио.

* * *
После демократских промена почели смо ни од чега,
а догурали смо до просјачког штапа.

* * *
Није то смак света!
Ово се догађа само у Србији!

* * *
Ако похапсимо све лопове - ко ће да нам води државу?

* * *
Вођа без циља увек погоди народ.

* * *
Одавно смо на дну!
Само нисмо постигли потребну дубину.

* * *
У претпрошлом веку имали смо слепог гуслара,
у прошлом слепе државнике,
а у овом сви смо слепци.

* * *
Живети несрећно је боље него умрети од среће.

Зоран Матић Мазос