 |
( из Преписке са Душанићем )
1.
У селу сам,
где нема више никог,
напуштене су куће,
тужан је мој Шаркамен,
једино ја, веселник,
стари луди Сизиф,
ствари радим немогуће,
брду се супротстављам,
пут крчим сам,
реч по реч,
тврде као камен,
уздижем, рукопишем храм.
2.
У праву је Миљковић,
"најлепше певају заблуде",
зато Томашевић
пише "нове узалудности",
Цвијетић се бави
"узалудним пословима",
једино ја верујем
да нисам узалуд луд.
Власта Младеновић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар