0
* 03./14. октобар 1791  † 30. децеммбар 1847
РАЗВРАТ

Шта је слава и јунаштво,
Шта је образ и поштење
Шта ли спомен и пофала,
Шта л’ по смрти празно име?
Власт и слава мало трају;
Рај нам шта је? ђе ли вјечност? –
Сва ишчезну* с нашим т’јелом:
Смрт и рака – опште мјесто.
Труд’ се, књижни*, колик’ хоћеш,
Пуни главу (а празноћом!): –
Људска знања сва су незнан*.
Кости у прах, прах у ништо.
Душа – пара, пара – вјетар,
– Гле на чем је надежда нам
Свег живота основана!
Кам’ блаженство у ваздуу?
Ђе ли свијет а под земљом?*
Себи живи на свијету,
Свету ради, не надај се:*
Нема хвале по заслуги,
Нит’ живота после овог!
Јести, пити – то је наше,
Испод дојких раја тражит’,
Докле будеш пак и прођеш.
Та у гробу нејма добра,
Ни ’ма фајде и од њега: –*
Све л’ залуду, кад се умре.

Симеон Милутиновић Сарајлија

/Преузето из ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ; Српска књижевна задруга, Београд - Загреб, 1899./
______________________________________________
* Појашњења:
Сва ишчезну (по латин. и јелин) - све ишчезне
књижни - књижевни, који се о књизи бави
незнан-/ани) - незнање
Ђе ли свијет а под земљом? - А где ли је подземни свет?
Свету ради, не надај се - Ако за другога («свету») радиш, ничему се не надај, ништа не очекуј од њега.
Ни ’ма фајде и од њега - Нити има каке користи од овакога или онакога гроба.

Сарајево

Постави коментар Blogger

 
Top