 |
Не тако давно
постојала је истина у коју су сви веровали
сунце је излазило са истока,
путовало се на север или југ,
отварали се прозори да се чују птице,
остајале су петељке на гранчицама трешања
а црвенило се сливало са крајева усана,
људи су ловили животиње,
звери су ловиле људе,
знало се ко је ко и ко је шта.
Не тако давно
престало је да свиће,
дан се пре спознаје претварао у мрклину,
све четири стране света постале су место
где се печати тунел са обе стране,
у ком двоношци људе стављају у окове,
гурају их у гасне коморе,
вешају по тек расцвалим гранама...
А данас...
Данас као у земуници
у подземљу подсвести покушавамо
да пронађемо начин како да запишемо историју,
ону коју ће да преписују словослагачи
на глиненим таблицама.
Нада Петровић
 |
Нема коментара:
Постави коментар