Дах ноћи је твој чаршав, тама леже крај тебе.
Тиче ти зглавке и слепе очи, буди те у живот и сан,
налази ти траг у речи, у жељи, у мисли,
спава са сваком од њих, мами те напоље.
Чешља ти со из трепавица и ставља је на сто пред тебе,
ослушкује песак твојих сати и послужује ти га.
И што је било као ружа, сенка и вода,
то ти лије у чашу.
Паул Целан
/Пријевод: Бранимир Живојиновић/
Нема коментара:
Постави коментар