субота, 25. јул 2015.

Мирослав Б. Душанић: Уздах


Уздах

Боже мој Боже
Како ме у грудима жига и стеже

Само да није те разапете магле
У свему и у свакоме
Која као љуштура штити звијери
А нас обмањује

Боже драги мој Боже
Како да јој поцијепамо те мреже

Мирослав Б. Душанић



Пре уздаха
(инспирисана песмом М. Б. Душанића)

... И да су све мреже поцепане,
опет би исто, ни тамо ни овамо,
навикли на жегу пламен би лизали,
гутали стреле отровне заједно са луковима,
у разапетим маглама сопствене мисли ловили
и остајали разапети на крсту додељеном
који као проклетство и благослов износимо
кроз лавиринте пећина прећутаних јаука
до последње речи изговорене пре олакшања
и уздаха...

Нада Петровић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Zlatni Skarabej је рекао...

Pre uzdaha
( inspirisana pesmom M. B. Dušanića)

... I da su sve mreže pocepane,
opet bi isto, ni tamo ni ovamo,
navikli na žegu plamen bi lizali,
gutali strele otrovne zajedno sa lukovima,
u razapetim maglama sopstvene misli lovili
i ostajali razapeti na krstu dodeljenom
koji kao prokletstvo i blagoslov iznosimo
kroz lavirinte pećina prećutanih jauka
do poslednje reči izgovorene pre olakšanja
i uzdaha...

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Хвала! Коментар сам извукао на површину... Вјероватно ћу се поводом њега огласити, као што то најчешће и радим... Када ће то бити, Не знам, А гдје, На овом блогу.