субота, 18. јул 2015.

Мирослав Лукић: (Дубока песма немогуће љубави или Скривање босиока) - фрагмент


(Епилог)

Ни шебој, ни ноћне фрајле,
ни козја крв, ни зановет,
ни црвени багрем, звездан,
ни златне рибизле, јоргован,
нису прави мелем,
већ с е ћ а њ е -
сећање до усијања!

Чек', почекај, месече,
да идемо заједно,
до локвања белих
барских и мириса дивље
перунике,
до гробова и градина
Звижда и Хомоља,
до флаута неухватљивих анђела
Целине,
жуна у врбаку,
полегле и ћутљиве црвене шумске
детелине.
До неизрециве носталгије
и сласти и горчине потпунога заборава! . . .

(1969 - 1989) (1995)

Мирослав Лукић


*
Сећање
Као сан, као дан, и искра.
Песма молитва.

Веселинка Стојковић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Веселинка Стојковић је рекао...

Савршено!

Веселинка Стојковић је рекао...

*
Сећање
Као сан, као дан, и искра.
Песма молитва.