среда, 22. јул 2015.

Веселинка Стојковић: СУСРЕТИ И ПАМЋЕЊА


Срце чека

Душо моја, душичке,
Што питујéш кьд све знајеш?

Везак везем, јелéк шарам,
С пролет, душо, разговáрам.
Ласте дошле, цвеће цьвти,
Башча цькли, башча şьмни;
Небо с’ игра, вода ује,
Поље, гора одјекýје.

Гласак с’ јавља, душо моја,
Гласак збори, зановéта:
– Све ј’ до века, све ј’ до века.

Срце чека, срце чека.



Срце ћути

Душо моја, душичке,
Отиде ми, однема те;
Пролет мина и друг стигна,
Дьн и ноћ не дремнá, не заспá.

Душо моја, душичке,
Пролет по пролет, зима дођé;
И да спијем и не спијем,
И да појем и да плачем,
Све ми исто.
Сьг си згрћам моје време,
Старос, младос – све по ред,
Сал ми тој од Бога добро;
Не те чекам, не се надам.

Срце ћути, срце ћути.


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Шта да кажем? Хвала Вам, драги Мирославе.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Да захвалимо пјесмама, драга Веселинка. Био бих срећан када бих умио да их правилно одрецитујем... Но и поред тога задовољан сам. Лијепа је стара штокавица, нажалост занемарена...

Veselinka Stojkovic је рекао...

Прекуцавали сте их?