 |
Осјећам да ће се испод мене отворити
огромна и мрачна празнина и прогутати
ме заувијек у ноћи на вјеки вјеков.
Емил Сиоран
Посматрам како ме пјесме исписују
Сабиру се ријечи и освајају бјелину
Неке су круте и не одустају
Неће да попусте
Када заузму погодну бусију
Друге тумарају и не могу да се скрасе
Прелијећу са стране на страну
Или сасвим нестају
Као да их прогутају црне рупе
За овим несталим лично зажалим
(Мада ме често и наљуте)
Иза њих остају болне празнине
Које само понеки могу да наслуте
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар