 |
Ја сам само јадник
и ништа више,
јер шта је друго песник,
срећан само док пише.
Молим Бога да једном
у заносу тихо усним,
јер нема помоћи,
нема помоћи док живим.
 |
Нећу више да говорим,
довољан је презир,
усамљен се борим,
чувајући свој крхки мир.
Све што знам,
стављам на папир,
исписујем псалмир,
молитвени дом, храм.
Нећу више да одговарам,
говорим у празно,
јер знам да сам сам,
Изван записаног све је поразно.
Све што је записано,
то и остаје,
све што је од Бога
једино траје.
Власта Младеновић
 |
1 коментар:
А ко на овој планети није сам? Заједништва су варке, часци. Тек за песму и непесму.
Постави коментар