петак, 21. август 2015.

Владан Десница: Записи о умјетности (фрагмент)

* 17. септембар 1905  † 04. март 1934
«Чак и они који немају никакве везе с умјетношћу и никакве љубави за њу, морали би бити захвални небу што она постоји. Јер је то једино подручје људске дјелатности гдје је немогућа лаж: чим лаж провири, истим часом, аутоматски престаје умјетност. У правој умјетности увијек, безизнимно, упркос свему влада истина: ту човјек говори истину чак и проти својој вољи.

У томе је велика, непроцјењива морална вриједност умјетности; по томе умјетност, и онда кад сама себе најувјереније проглашава "савршено бескорисном", "чистом од било какве моралне детерминације", "лишеном било какве практичне сврхе и циља", врши своју велику, ненадокнадиву мисију. Због тога, интуирајући и несвијесно тај факат, сви тирани, сви гушитељи слободе и затирачи истине, гуше и затиру умјетност. И доиста, још није било хисторијске епохе у којој је гушена слобода, а да се уједно није гушила и права, истинска умјетност и на њено мјесто декретирала лажна, диригирана и службена. То нам објашњава зашто су у хисторији епохе без слободе уједно и епохе без умјетности; и обрнуто, сами факат што је једна хисторијска епоха без умјетности пружа нам поуздан и несумњив индициј да је то била епоха без слободе.»

Владан Десница

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: