0

ЗЕМЉУ ДА ДОТАКНЕМ

Родила сам се негде далеко...
И сада,
и када бих хтела,
не бих могла наћи тај свет,
из ког сам кренула.

Родила сам се као светло.
Као благи зрак што сија,
у очима дечијим,
кроз све туге,радости, тескобе,
мислећи да оно, што ме небу зове,
јесу моје груди у којима пева
јесте златна птица што судбину води.

А сва та врата чекала су
године моје,
да отворим она
што ми Богом припадају.
И ја ћу увек отварати своја.
И жалим.
И жалићу све оно,
што остаје затворено за мене.

О, зашто нисам љубила птице
и миловала цвеће?

О, зашто нисам моћна као лептир,
да ми живот буде, само
једна стаза по ливади некој...

А преда мном време,
и век један цео,
у борби што водим
са пролећном травом,
док испијам слутњу
из влати живота...

Родила сам се као пламен.
И још горим као искра оне
прве ватре у мојој
крви запаљене,
када су ми снови одредили
правац...

И сада,
и када бих хтела,
ја не бих могла,
земљу да дотакнем...

Лара Дорин



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top