 |
Распадам се у јато птица
Шта бих сад?
И Вјетар одјаха куда му је драго
И Ријека је чистија док
Путује даље...
Ево предала сам оружје,
Па мирно према себи стојим...
Благословена јер знам:
Чека ме земља и
Не жури ми се...
С киме се ја то,
о Господе, борим?!
Скројена од блата,
Ипак негдје к’о мајушна
Печурка под небом
Клијам,
Осјећам,
Постојим...
Александра Мариловић
 |
Нема коментара:
Постави коментар