субота, 08. август 2015.

Јован Николић: САН О КУЋИ


САН О КУЋИ

Тамо где ноћу рибе
окупа телашца у копно
подићи ћемо куће
Оплата — ситне водене капи
седефна крљушт је кров
од рибљег ока окна
У зору копно се разилази
и раствара нас у со док дочекамо дно

тамо ће настати шуме где чешљају се мајке
стабла и жбуње — отпале власи
од ваши настају звери
Сред чарне шуме из које беже птице
и дрхти мрак
Дрвеће голо нам се нуди и отварају двери
Расцветава се црни цвет
Ту тајну саопштавамо грађу
Куће недосањане зру
тешу се лежај и ковчег
руке шири
распеће

Јован Николић

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: