0

КРАЈ ЛЕТА

Приградски воз јури кроз пустињу вила
као бодеж, који за срцем само жуди.
Из звучника допирао глас неког диктатора
а веверица скакала с гране на грану,
бежећи од мог погледа.
Крај лета, тешке шишарке кедрова,
калуђерица у дебелој, мркој ризи
смешка се као неко ко све разуме.
Над уљаном површином рибњака јуре вилини коњици,
чамци плове нагнути и тону у пурпуру поспаног сунца,
жега додирује сваку ствар и кожу као цариник,
поштар дрема на клупи, из кожне торбе
просипају се ласте писама, у трави топи се сладолед,
кртице праве хумке у знак сећања на витке јунаке,
које нико неће препознати. Тамно дрвеће над нама а између њега
зелено пламење.

Долазе септембар, рат, смрт.

Адам Загајевски
/Превела са пољског: Бисерка Рајчић/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top