 |
 |
Каткад стубови живи у Природином храму
струје речима мутним, а пуним навештења;
корача човек туда по прашуми знамења,
која га присно мотре док пролази кроз таму.
Мириси, боје, звуци, све се то одазива
једно другоме, као што се у вир целине,
простране попут ноћи и свемирске светлине,
отегнут далек одјек с другим одјеком слива.
Има мириса свежих кô дечја кожа, рујних
кô над ливадом зора, и милих кô обоа
- и других, расточених, победничких и бујних,
који се шире попут свих неомеђености:
такви су амбра, мошус, измирна и бензоа,
што славе занос духа и чулних свечаности.
Шарл Бодлер
 |
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар