0

Колоне избјеглица или По завршетку љета једно писмо

Стојан ми послао своју нову збирку пјесама
Сад сам тек свјестан да сам пратио њено настајање
Изненађење иако је тако било и са претходном
И опет ме (о)помиње сврстао у њу једно дуже писмо

Ово љето 2015. је било сушно и помало тужно
А јављала ми се редовно Веселинка из Бориног Врања
И умилно цвркутала бираним ријечима
Као да их је убирала у самом Рајском врту

Јављао се и Власта Младеновић из Неготина
Опчињен својим Шаркаменом и Крајинском птицом у лету
Свијетом који само постоји у његовим пјесмама
Лепршавим и кратким

И Мирослав Лукић упркос небројеним препрекама
Слао ми вијести о успону и паду Ријечи и Човјека
Из Отаџбине и цијеле Васељене
Човјек институција неуморно чисти и скупља цигле Вавилонске

Јавише се и Мирослав из Трешњевице Мирослав из Рашевице
Иван Ивановић о Писцима без адресе Горан Ранчић
Брат у Христу Александар Живко Тони и тек да се не заборави
Као крхотине скупоцјеног крчага Савко из Завичаја

И дуго у ноћ будан Раде В. и мени драга Александра Мариловић
Увијек са пар лијепих ријечи бисера из шкољки
Па Нада Петровић скрајнута пјесникиња из Крагујевца
Час запјева и оћути час оптужи и зајеца па све опет из почетка

Ово љето 2015. је било сушно и помало тужно
Јесен је почела ружно с кишом и с вјетром који страшно хучи
Само пријети и ништа добро не наговјештава
С њим као што сам некад и ја дуге колоне избјеглица и то ме мучи

Хилдесхајм, 19. септембар  2015.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top